PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


„Ve­čer­nje no­vo­sti” ob­ja­vi­le su sa dr Ko­sti­ćem 21. ma­ja 1991. in­ter­vju pod na­slo­vom „Ne ga­zim za­kle­tvu”:
Ka­da je već bi­lo iz­vje­sno da je dr Bran­ko Ko­stić i for­mal­no član Pred­sjed­ni­štva SFRJ, Sti­pe Me­sić je po­ku­šao da pre­ko po­sred­ni­ka sa­zna da li će od nje­ga do­bi­ti pe­ti glas, ka­ko bi sjeo na pred­sjed­nič­ku fo­te­lju. Ti­me je, čak, uslo­vio i do­la­zak na na­sta­vak sjed­ni­ce Pred­sjed­ni­štva. Po­ma­lo za­te­čen, dr Ko­stić se ipak sna­šao. Re­kao je po­sred­ni­ku: „Pre­ne­si­te go­spo­di­nu Me­si­ću da Cr­no­go­rac mo­že bi­ti pr­vi ili do pr­vo­ga, a ni­ka­ko pe­ti!
Me­si­ću je to, iz­gle­da, bi­lo do­volj­no da do­đe na sjednicu, dr Ko­sti­ću da una­pri­jed ne ot­kri­va kar­te. Dr Ko­stić ni­je gla­sao, ali je u pr­vom in­ter­vjuu, kao član Pred­sjed­ni­štva SFRJ, za „Ve­čer­nje no­vo­sti” re­kao:
„Ni­je­sam bio u pri­li­ci da gla­sam, ali sam na sjed­ni­ci Pred­sjed­ni­štva iz­ja­vio da, jed­no­stav­no, ne mo­gu da­ti svoj glas go­spo­di­nu Me­si­ću iz mo­ral­nih raz­lo­ga. Jer, ako se za­la­žem za Ju­go­sla­vi­ju, ne mo­gu gla­sa­ti za čo­vje­ka ko­ji je u ne­ko­li­ko na­vra­ta jav­no re­kao da se bo­ri za ras­tu­ra­nje Ju­go­sla­vi­je. Ci­je­nim ja nje­gov mo­ral­ni i ljud­ski in­te­gri­tet i le­gi­tim­nost or­ga­na vla­sti u Hr­vat­skoj, ali svoj glas ću da­ti nji­ho­vom pred­stav­ni­ku za ko­je­ga oci­je­nim da će se bo­ri­ti za Ju­go­sla­vi­ju, ma­kar ide­o­lo­ški i po­li­tič­ki sa­svim dru­ga­či­ju”.
Pi­ta­nje: Go­spo­din Me­sić je se­be pro­gla­sio za pred­sjed­ni­ka Pred­sjed­ni­štva, da li ste Vi sklo­ni za sa­mo­pro­gla­še­nje za pot­pred­sjed­ni­ka?
Od­go­vor: „Ne, ni­ti imam ta­kvih am­bi­ci­ja. Upra­vo sam in­si­sti­rao na sjed­ni­ci Pred­sjed­ni­štva, ka­da smo se pri­klju­či­li mi, no­vo­i­za­bra­ni čla­no­vi, da nam se omo­gu­ći iz­ja­šnja­va­nje za pred­sjed­ni­ka i pot­pred­sjed­ni­ka. Na­ža­lost, to ni­je­smo mo­gli da obez­bi­je­di­mo, ne­go se in­si­sti­ra­lo na pro­gla­še­nju obo­ji­ce. Ako se sma­tra da je gla­sa­nje ne­u­stav­no, po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što je do sa­da ta­ko ra­đe­no. Me­ni bi bi­lo nor­mal­no da se Pred­sjed­ni­štvo iz­ja­sni­lo i o pot­pred­sjed­ni­ku, pa ako ne bih do­bio po­treb­nu ve­ći­nu, on­da bi Skup­šti­na Cr­ne Go­re mo­ra­la ili da se od­rek­ne pot­pred­sjed­nič­kog mje­sta, ili da pred­lo­ži dru­gog kan­di­da­ta, pri­hva­tlji­vog za osta­le. Za me­ne bi nor­mal­no bi­lo da ta­ko po­stu­pi i Sa­bor Hr­vat­ske. Ako go­spo­din Me­sić ne mo­že da do­bi­je po­treb­nu ve­ći­nu za pred­sjed­ni­ka, to ne zna­či da smo mi pro­tiv su­ve­re­nog pra­va hr­vat­skog Sa­bo­ra da bi­ra svo­ga kan­di­da­ta za čla­na Pred­sjed­ni­štva Ju­go­sla­vi­je”.
Pi­ta­nje: Da li je go­spo­din Me­sić spo­ran sa­mo za­to što je iz­ja­vio da će bi­ti po­sled­nji predsjednik Ju­go­sla­vi­je?
Od­go­vor: „Ne sa­mo zbog to­ga, već i za­to što je kroz svo­je po­na­ša­nje po­ka­zao ve­li­ki ste­pen ne­ra­zu­mi­je­va­nja za po­lo­žaj dru­gog na­ro­da, srp­skog na­ro­da u Hr­vat­skoj, či­ja je dr­ža­vo­tvor­nost is­klju­če­na iz Usta­va Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske. Ne mo­že me­ne ni­ko da ubi­je­di da je Ra­ško­vi­ću, Ba­bi­ću ili ne­kom dru­gom li­de­ru srp­skog na­ro­da u Hr­vat­skoj tek ta­ko pa­lo na­pa­met da po­sli­je 40 go­di­na stva­ra kon­flikt sa hr­vat­skim na­ro­dom, sa ko­jim su ži­vje­li, ako ne baš u brat­skim, a ono si­gur­no u ko­rekt­nim od­no­si­ma. Mo­ra­li bi se sto­ga go­spo­din Me­sić, Tuđ­man i osta­li za­pi­ta­ti šta je to na­tje­ra­lo srp­ski na­rod da se ho­mo­ge­ni­zu­je, da for­mi­ra svo­ja dr­žav­na ti­je­la i auto­no­mi­ju”.
Pi­ta­nje: Oče­ku­je­te li da se Hr­vat­ska po­mi­ri sa tim da Me­sić ne mo­že bi­ti pred­sjed­nik Ju­go­sla­vi­je?
Od­go­vor: „To će u ve­li­koj mje­ri za­vi­si­ti od tu­ma­če­nja Sa­ve­zne skup­šti­ne. Ako ono bu­de ne­ga­tiv­no po Me­si­ća, on­da bi nad­le­žni or­ga­ni u Hr­vat­skoj to mo­ra­li pri­hva­ti­ti, kao što bih ja pri­hva­tio su­prot­no tu­ma­če­nje. Mi­slim da je pat po­zi­ci­ja u Skup­šti­ni ne­mo­gu­ća”.
Pi­ta­nje: Da li je, po Va­šem mi­šlje­nju, Hr­vat­ska sprem­na da po­nu­di dru­gog čovjeka, umjesto Me­si­ća?
Od­go­vor: „Ne znam ni­šta o nji­ho­voj sprem­no­sti na to, ali sam si­gu­ran da ako hr­vat­sko Vr­hov­ni­štvo i vlast na­sta­ve da ig­no­ri­šu či­nje­ni­cu da na pod­ruč­ju Hr­vat­ske po­sto­ji i srp­ski na­rod, kao dr­ža­vo­tvor­ni na­rod, ta­kva će po­li­ti­ka do­ve­sti do stra­vič­nog kr­vo­pro­li­ća. Al­ter­na­ti­va je da Vr­hov­ni­štvo pri­zna ot­cje­plje­nje kra­je­va sa ve­ćin­skim srp­skim sta­nov­ni­štvom”.
Pi­ta­nje: Pri­sut­na su sve če­šća na­ga­đa­nja o mo­gu­ćem „voj­nom rješenju”, po­seb­no po­sle kri­ze u Pred­sjed­ni­štvu. Vi­di­te li mo­guć­nost da voj­ni­ci uzmu stvar u svo­je ru­ke?
Od­go­vor: „Mi­slim da sa tim rje­še­njem na­še kri­ze naj­vi­še pla­še oni ko­ji bi htje­li da stvo­re odi­jum pre­ma JNA, da bi pri­do­bi­li sim­pa­ti­je u Evro­pi i SAD. JNA je do sa­da ima­la mno­go raz­lo­ga da stu­pi na jav­nu sce­nu, jer nje­ni pri­pad­ni­ci su ubi­ja­ni, jav­no da­vlje­ni, pa je, ipak, po­ka­za­la ve­li­ku uz­dr­ža­nost. I do­bro je što je ta­ko, iako su mno­gi ro­di­te­lji s raz­lo­gom za­bri­nu­ti za svo­je si­no­ve, ko­ji su u voj­sci. Ne vi­dim rje­še­nje u stu­pa­nju JNA na po­li­tič­ku sce­nu. Mi­slim da to ni Ar­mi­ja ne vi­di, a ne vi­dim ni raz­lo­ga da bi JNA stu­pi­la na jav­nu sce­nu. Jer Pred­sjed­ni­štvo Ju­go­sla­vi­je, bez ob­zi­ra na to što tre­nut­no ne­ma pred­sjed­ni­ka, po­sto­ji i funk­ci­o­ni­še. I svi dru­gi or­ga­ni funk­ci­o­ni­šu, SIV (Vla­da), Skup­šti­na, pa ne­ma raz­lo­ga za ner­vo­zu u do­ma­ćoj, i u ino­stra­noj jav­no­sti. Uvje­ren sam da će­mo iz ovo­ga iza­ći na de­mo­krat­ski na­čin”.
(Na­sta­vi­će se)